Dvanaest dana sjećanja: 10. juli

Tog jutra, situacija u Srebrenici bila je napeta, a minobacačke i artiljerijske granate počele su da padaju po cijelom gradu u 08:00 sati. Mladić i Janvier su razgovarali u 10:25 sati; Janvier je zahtijevao da Mladić potpuno zaustavi ofanzivu bosanskih Srba, a Mladić je odgovorio da taj napad predstavlja odgovor na prepade koje su bosanski Muslimani vršili iz enklave. U 13:00 sati, Mladić je naredio snagama bosanskih Srba da nastave napredovanje. Glavni štab je prerasporedio na srebrenički front jedinice koje su bile angažovane na drugim područjima.  Osim toga, dio snaga MUP-a RS-a raspoređenih na sarajevskom frontu, uključujući 2. odred iz Šekovića i jednu četu Jahorinskih regruta, izdvojen je i upućen u srebrenički rejon kao samostalna jedinica pod komandom Ljubiše Borovčanina, zamjenika komandanta SBP-a.1

Za to vrijeme, stanovništvo je napustilo „gornji dio“ Srebrenice i povuklo se u dio grada blizu bolnice, koja je oko 13:00 časova dva puta direktno pogođena artiljerijskim granatama kalibra 155 mm.16978 Tokom narednog sata palo je otprilike 50 granata, a vojni posmatrači UN-a vidjeli su kako rakete prelijeću Potočare i lete ka Srebrenici.  Oko 16:00 sati, granatiranje grada se pojačalo, uslijed čega je devet osoba teško povrijeđeno. Te večeri, masa od nekoliko hiljada uplašenih ljudi okupila se ispred bolnice i „izrazila želju da ode iz grada“. Mještani iz obližnjih sela nastavili su da pristižu u grad i govorili su da nadiruće snage bosanskih Srba pale njihova sela

Tokom dana, Nizozemski bataljon dobio je od snaga bosanskih Srba ultimatum u kome je stajalo da će, pošto Nizozemski bataljon ne razoružava bosanske Muslimane, to učiniti VRS, a Nizozemskom bataljonu će biti dozvoljeno da napusti enklavu kroz posmatrački položaj Papa, zajedno s civilnim stanovništvom, ukoliko ostavi svoju opremu i naoružanje. Franken je proslijedio tekst ultimatuma komandiru čete Bravo, zajedno s odgovorom UN-a: naređenjem snagama bosanskih Srba da se do 06:00 sati 11. jula 1995. povuku na granice enklave iz 1993. ili da se suoče s prijetnjom „masovnih vazdušnih napada“.

Dana 10. jula uveče, VRS je pokušao da uđe u grad Srebrenicu, ali je odbijen vatrom ABiH i Nizozemskog bataljona s blokadnih položaja. Na blokadne položaje Nizozemskog bataljona i dalje je otvarana vatra, a nastavljeno je i „masovno granatiranje“ Srebrenice − uključujući i bazu čete Bravo. Pripadnici međunarodnih humanitarnih organizacija stacionirani u Srebrenici molilisu za pomoć svoje kolege iz kancelarija u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.16987 Neki civili krenuli su prema Potočarima, ali su ih zaustavili pripadnici muslimanskih snaga u Srebrenici, koji su im rekli da se vrate u grad

U 20:15 sati, Janvier je pokušao da stupi u kontakt s Mladićem, ali je uspio da dobije samo Tolimira. Kada je Janvier ustvrdio da snage bosanskih Srba napadaju položaje Nizozemskog bataljona, Tolimir je odgovorio da će provjeriti tu informaciju na terenu i zamolio Janviera da ponovo nazove za 20 ili 30 minuta. U kasnijem razgovoru, Tolimir je rekao Janvieru da je Nizozemski bataljon otvorio vatru na snage bosanskih Srba, koje ne mogu da se povuku dok se ne obustave borbena dejstva. Janvier je odgovorio da je Nizozemski bataljon dobio naređenje da drži svoje položaje i da se brani ukoliko bilo ko pokuša da mu oduzme oružje. Tolimir je zatim rekao da će provjeriti te informacije s komandantom bataljona i da Janvier i on treba ponovo da razgovaraju. U trećem razgovoru, vođenom u 22:30 sati, Tolimir je izvijestio Janviera da su borbena dejstva obustavljena i složio se da sljedećeg dana razgovara s Gobilliardom u Sarajevu.

Te noći, komandant Nizozemskog bataljona Thomas Karremans i vojnici Nizozemskog bataljona Pieter Boering i Albert Rave, održali su u zgradi PTT-a u Srebrenici sastanak s predstavnicima vojnih i civilnih vlasti bosanskih Muslimana, od kojih su mnogi bili naoružani. Karremans je tamo obavijestio vlasti bosanskih Muslimana o ultimatumu koji je UNPROFOR dao snagama bosanskih Srba. Karremans im je takođe prenio ultimatum snaga bosanskih Srba „da

hoće da Muslimani odu iz enklave“ u roku od 48 sati, a da će im zauzvrat biti obezbijeđen slobodan prolaz. Nakon sastanka, mnogi od tih naoružanih ljudi ostali su napolju u blizini zgrade PTT-a, a zatim su napustili grad i otišli u pravcu sjeverozapada. Do sljedećeg jutra, muslimanske snage u Srebrenici su nestale iz grada.

U toku noći sa 10. na 11. jula, grad i posmatrački položaj Hotel su često granatirani. U 01:00 sati, jedan od vojnika Nizozemskog bataljona koji se nalazio na blokadnom položaju izvijestio je da je vidio pripadnike VRS-a kako ulaze u kuće, pucaju, a zatim pale kuće.

izvor https://www.srebrenicamemorial.org/bs/article/268/dvanaest-dana-sjecanja-10-juli

Džuma Namaz

Social Media

Radno Vrijeme

Vaktija